U fokusu - Srbija

Stranci dobre gazde

Koliko je privatizacija u Srbiji bila „uspešna“ najbolje znaju hiljade radnika koji su ostali bez posla, kao i oni koji mesecima ne dobijaju zarade, jer su novi vlasnici upropastili fabrike, rasprodali mašine i alat i stavili katance na pogone. Ipak, postoje i oni malobrojni primeri preduzeća koja su nastavila uspešno da posluju, a retka među njima čak i bolje nego pre privatizacije.

Opstale su firme koje su imale „zdrav“ proizvod i tržište, iako je broj radnika u njima drastično smanjen.

- Osim većeg broja loših privatizacija mogli bismo da nađemo i jedan manji broj preduzeća koja su uspešno privatizovana - priča Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

- U prvoj grupi su firme koje su privatizovane po zakonu iz 1997. godine ili su počete po tom aktu. Ta preduzeća su i ranije dobro poslovala, ali zahvaljujući mudroj politici onih koji su njima upravljali. To su „Metalac“ iz Gornjeg Milanovca, „Tarket“ iz Bačke Palanke, „Apatinska pivara“, „Hemofarm“... U drugu grupu spadaju preduzeća koja su privatizovana po zakonu iz 2001. godine i koja su prodata na tenderima. Njih su uglavnom kupili strani investitori. Njihova odlika je i da se nalaze u nekoj vrsti dominantnog položaja, jer eksploatišu prirodna bogatstva ili kontrolišu srpsko tržište. To je razlog zašto su uspešna. Jer, na primer, sa cementarama smo prodali i pravo na korišćenje retkih privrednih bogatstava.

Prema podacima Agencije za privatizaciju kroz ovaj proces najbolje su prošla preduzeća iz duvanske industrije, cementare i pivare.

- Sve ove firme su kupile velike i ozbiljne svetske kompanije koje su od početka želele da nastave proces proizvodnje i da ostvare profit - napominje Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

- Sigurno da se profit ostvaruje i racionalizacijom broja zaposlenih. Kamo sreće da je bilo više ovakvih kompanija, koje proizvode, uvode modernu tehnologiju i sasvim solidno plaćaju zaposlene. U tom slučaju, i pored smanjenja broja radnika, ukupan broj onih koji su ostali bez posla bi bio neuporedivo manji. Ovako od 2001. godine do danas u Srbiji je bez posla ostalo pola miliona ljudi.

Loš posao

Predsednica ASNS Ranka Savić napominje da procesom privatizacije u Srbiji niko ne može biti zadovoljan.

- Ostvareni prihod od prodaje koji iznosi 2,7 milijardi evra je niži od ukupne knjigovodstvene imovine, koja je bila na prodaji - objašnjava Ranka Savić.

- Svaka treća privatizacija je raskinuta. Razlozi poništaja privatizacije su različiti, ali se uglavnom odnose na promenu delatnosti, najčešće se prostor davao u zakup... Preduzeća su prodavana, a da se nije vodilo računa o tome da li će novi kupci nastaviti proces proizvodnje, da li znaju da vode taj proces, ili su firme kupili zbog zemljišta i izgradnje šoping molova.